HOME

HOME
HOME

Популарни постови

понедељак, 08. фебруар 2016.

Iz njegovog ugla - Posao u inostranstvu: Norveška, Švajcarska, Nemačka, Austrija...RAZLOZI ZA I PROTIV. Rad u inostranstvu

Autor posta Husband

Posao u inostranstvu: Norveška, Švajcarska, Nemačka, Austrija...RAZLOZI ZA I PROTIV. Rad u inostranstvu


Ovih dana nije bilo moguće otići do kioska po novine, a da ne načujete da neko traži

posao u inostranstvu. U novinama, isto. Da li tražite posao u inostranstvu? Prilika za rad

u inostrantsvu? Zaradite lako u inostranstvu?

Pre izvesnog vremena, ista misao mi nije bila strana. Zaista, lepo je imati ideju i

spremnost da odete u inostranstvo i pokušate. Ne za stalno, na par godina. Probate

vidite kako ide i eto vas nazad...

Na sreću ili na žalost, jednog dana primetim poruku na www.linkedin.com u kojoj je bilo

nešto tipa, „videli smo profil, da li biste hteli da razmotrite, bićemo u kontaktu,

tralalala...“. Na srpskom! Naravno, ignorišem. Nastavljam svakodnevno da idem na svoj

posao, radim, kolotečina. Mesec, dva, zvoni telefon.

„Dobar dan, znate, slali smo preko linkedin.com, niste odgovorili“.

„Promaklo mi je, znate... Puno posla u poslednje vreme“.

„Hteli smo da vam pošaljemo ponudu, pozicija u arapskoj zemlji, glavni grad. Firma je

stabilna, proverite naš web site“.

Ukratko, odlučim da uđem u proces. A to izgleda otprilike ovako.




Korak 1: http://www.expatarrivals.com/ - proverite sve što vam padne na pamet. Vrlo

je bitno, i koliko košta stan, i koliko košta taksi, i koliko košta jaje...  Elem, dolazim do

zaključka da postoji detalj koji vas kroz administraciju može sputati da malo skoknete

do Srbije (ili svoje rodne zemlje)... Ili, npr ograničiti vas da idete više od jednom u toku

godine. Za mene „deal breaker 1“, ipak, nastavljam sa procesom, možda je ipak sve

kako se priča - odeš i rešiš sve svoje probleme.


Korak 2: „ZA I PROTIV“ lista – šta napuštaš, gde ideš, koliko će ti neke stvari ZAISTA

smetati. U mom slučaju, saznajem da je u januaru 15 stepeni, leti 45 („deal breaker 2“)

! Dalje, druženje sa lokalcima je nemoguće, jednostavno ignorišu došljake. Onda, nema

šta da se radi osim da se ide na posao... Lepe zgrade, nema života, razna pravila se

poštuju, ima kulturoloških razlika i slično. U glavi mi se kao na razglasu čuje

„DEAAAAAAL BREAAAKEEER“.


Korak 3: da li znam nekog ko je tamo – par telefonskih razgovora i da, eto nekoliko

direktnih informacija. Bolje da ih nikada nisam čuo. Ajde što ti ljudi imaju zajedničku

crtu da su morali da idu (ja ne moram), nego što tamo godinama nema pomaka po

pitanju onoga što u svojoj zemlji smatrate životom. Čak i u Srbiji ima života, u

poređenju sa tim što ćete čuti, ako je neko iskren prema vama i želi da odlučite na

osnovu realnosti. Uvek ima onih koji neće priznati da su pogrešili, i koji će vam reći da

to što asfalt nema rupa, rešava sve što vas muči.


Korak 4: I dalje želim da odem(!!!), čekam ponudu – naravno, kao i svi u Srbiji, i pored

petnaest crvenih alarma, želim da idem. Stiže ponuda! Da, više od 20 minimalnih plata

u Srbiji.


Korak 5: Šta sve mogu sa 20 minimalaca – ukratko, ništa. Osim da preživim. Naravno,

da odem samo ja. A onih planiranih 5 letova godišnje, pa za to nema, i to čak i ako bi

bila ona dozvola. Ali, u paketu nema dozvole, nema nikakvih pratećih beneficija. Nema

nikakvih garancija. Nema čak ni obećanja, ohrabrenja... Jasno, ima toliko drugih koji

ćekaju u redu da prihvate, iz Srbije, iz raznih zemalja.


Korak 6: Odgovoriti na ponudu – posle neobjašnjivo neprospavanih nekoliko noći, opet

ne mogu da kažem „NE“. Ipak, morate pronaći tu snagu u sebi.


Korak 7: Zovem, odbijam.


Jeste, ne moram. Ne želim da bilo ko mora. A da kojim slučajem moram, mislim da je

fizikalisanje u Srbiji ili pranje podova bolje za psihu od toga – za jedan minimalac. Šta u

Srbiji možete za jedan minimalac – da preživite. Samo vi. Isto kao tamo.

U ovom momentu, i pored svega, imam utisak da naše porodice, naša prijateljstva, naši

životi ipak moraju ostati naši. Nikako poklonjeni za 20 minimalaca nekom koga ne

poznajemo i ko nas nikada neće posmatrati kao svog.


Нема коментара :

Постави коментар