Kada izlazite iz Hrvatske i ulazite u Sloveniju nailazie na bajkovit predeo koji kao da počinje rečenicom preko sedam gora i sedam mora...Brdovito pitoma Slovenija i hladno dobronamerni ljudi...
Крањ је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Горењске регије. Крањ је и управно средиште истоимене општине Крањ. Град Крањ налази се у средишњем делу земље. Од престонице ЉубљанеКрањ је удаљен свега 20 km северозападно и то је најближи већио градпрестоници.Крањ се налази у долини реке Саве, на месту где она излази из узаних долина северозападне Словеније у Средњесловенску котлину. Градско језгро се сместило на месту улива речице Кокре у Саву. Северно од града издижу се Камнишки Алпи, а јужно Јулијски Алпи.
Шкофја Лока
- Na putu iz Bleda ka Ljubljani svratili smo do Kranja I Škofija Loke. To su mesta na koja se nailazi kada se magistralom ide ka Ljubljani.
- Od Bleda do Ljubljane auto-putem potrebno je oko 30min. uz poštovanje saobraćajnih pravila.
- Ovako izgleda radni dan u Kranju, Škofija Loki i Ljubljani posle praznika...:)
Predhodni post o jezeru BLED, na linku ispod:
Крањ
Из Википедије, слободне енциклопедије
Крањ је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Горењске регије. Крањ је и управно средиште истоимене општине Крањ. Град Крањ налази се у средишњем делу земље. Од престонице ЉубљанеКрањ је удаљен свега 20 km северозападно и то је најближи већио градпрестоници.Крањ се налази у долини реке Саве, на месту где она излази из узаних долина северозападне Словеније у Средњесловенску котлину. Градско језгро се сместило на месту улива речице Кокре у Саву. Северно од града издижу се Камнишки Алпи, а јужно Јулијски Алпи.
Крањ је веома старо насеље. на месту данашњег града постојало је насеље још у време Илира и старог Рима.
У 13. веку јавља се данашње насеље, које ће захваљујући свом значају дати име покрајини Крањској. У следећим вековима Крањ постепено уступа првенство оближњој Љубљани, али задржава градски значај. Из тог времена остало је данас очувано старо градско језгро.
Крањ је више векова био у поседу Хабзбурговаца. 1918. године он се прикључује Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од водћих градова Словеније.
На градском подручју Крања данас живи око 70.000 становника, махомСловенаца. Уже насеље Крањ има око 40.000 становника.Крањ данас спада у најразвијенија насеља Словеније захваљуући близинипрестонице.
Moje slike iz Kranja:
- Opis Kranja u nekoliko reči je:
- Teži višim ciljevima, posmatra sa visine, pomalo siv u težnji da bude zelen...:)
Шкофја Лока
Из Википедије, слободне енциклопедије
Шкофја Лока (сл. Škofja Loka) је град и управно средиште истоименеопштине Шкофја Лока, која припада Горењској регији у Републици Словенији.
По последњем попису из 2002. године насеље Шкофја Лока имало је 12.289 становника.
Шкофја Лока налази се у средишњем делу државе. Град се налази у подножју алпског планинског масива, испод планине Шкофјелошко Хрибовје.
У граду влада умерено континентална клима.
У 10. веку јавља се данашње насеље, названо Стара Лока, које убрзо добија на значају. Ту су написани и Брижински споменици, први спис насловеначком језику. У следећим вековима Шкофја Лока постепено уступа пред оближњом Љубљаном, али задржава градски значај. Из тог времена остало је данас очувано старо градско језгро.
Шкофја Лока је више векова био у поседу Хабзбурговаца. 1918. године он се прикључује Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од градова Словеније.
Шкофја Лока има једно од најочуванијих старих градских језгра у Словенији, посебно значајно у односу на величину града.
Moje slike iz Škofija Loke:
- Opis Škofija Loke u nekoliko reči:
- Sam sebi dovoljn, uspavan, duhom i telom čist ....:)
Љубљана
Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубљана (сл. Ljubljana, нем. Laibach) је главни град Словеније. Има 270.000 становника (подаци из 1. јануара 2011.). Град се налази у централном делу Словеније, у такозваној љубљанској котлини, измеђуАлпа и Јадранског мора, на реци Љубљаници приближно 10 km од ушћа уСаву.
Љубљана је културни, научни, економски, политички и административни центар Словеније. Град је подељен у неколико квартова, бивших општина, од које су највеће Шишка, Бежиград, Вич, Мосте-Поље и Центар. Симбол града је Љубљански змај.
Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује: алувиана, неки пак мисле да потиче од немачкогLaibach – млачни поток.
Љубљанско поље и Барје вечита су раскрсница путева између Алпа, Краса и Паноније ка Јадрану и долином Саве у унутрашњост Балкана, а западно према Италији. Зато трагови човека сежу уназад око пет хиљада година, смењују по епохама до римске војничке и трговачке Емоне (1-6. век наше ере), па даље до досељавања Словена.
Немачко име Лајбах (нем. Laibach) наводи се 1144. године, касније две године Словеначка Лувигана, а убрзо ово садашње. Град-тврђава на брду спомиње се 1220. године; уништен 1511. године у земљотресу, па обновљен и 1848. године дограђена кула са видиковцем. У поседу горичких грофова 13/14. век, а од 1335. године Хабзбурга, под чијом је влашћу остала до крајаПрвог светског рата. Током тих година град је био седиште војводства Крањска. Турци га први пут нападају 1415. године.
Од половине 16. века Љубљана је јак центар реформације, чија је централна личност Примож Трубар (1508—1586). Прве две књиге на словеначком језику објављене су 1550, године; 1563. године отворена латинска школа; од 1575. године ради прваштампарија, коју је водио Јанез Манделц (нем. Hans Mannel) (лат. Joannes Manlius).
Французи је први пут освајају 1797. године (остају до 1813. године). Тада је средиште Илирских провинција, а словеначки језикозакоњен у школама и администрацији. У Љубљани је 1821. одржан Лајбашки конгрес, на ком су велике силе покушале да реше своје проблеме након Наполеонових ратова.
Љубљана у себи носи склад целине – смењују се старо и ново поштујући узајамне вредности, па је лишена хаотичности. Тешко је настрадала у земљотресу 1895. године. После је подизана по урбанистичком плану, а градско језгро стално обогаћивано, али не и сужавано, иако је по броју становника неколико пута веће.
Након распада Аустроугарске 1918, Љубљана је постала незванична престоница Словеније у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1929. је постала седиште Дравске Бановине у Краљевини Југославији. Априла 1941. Љубљану су окупирале снаге фашистичке Италије, а 23. фебруара 1942. су комплетно окружили град са 32 km бодљикаве жице. Септембра 1943.нацистичка Немачка је заменила Италију на месту окупационе силе. Град је ослобођен маја 1945. године.
Љубљана је 7. маја 1970. године одликована Орденом народног хероја и проглашена за град-херој, за храброст коју су показали њени становници током Другог светског рата.
Град је након рата постао главни град југословенске републике Словеније. Након краткотрајног рата 1991. Љубљана је постала главни град самосталне Словеније.
Број становника Љубљане према попису из 2002. је износио 265.881, а од тога су Словенци чинили 73% (196152).[2] Према верској опредељености Љубљана је хетероген град. Најбројнија заједница су католици (104.219, 39%), док број православаца имуслимана износи 14.687 (5,5%), односно 13.268 (4,9%).[3] Нови градоначелник Зоран Јанковић је најавио изградњу прве џамијеу Љубљани.
Moje slike iz Ljubljane:
- Opis Ljubljane u nekoliko reči:
- Handmade, romantično simpatična introvertna, urbano pozitivna...:)
Нема коментара :
Постави коментар